Savršen neradnik

Niko nije savršen i bilo bi van svake pameti od nekoga tražiti da bude savršen! Ali(uvek ima to ali), postoji savršenstvo čoveka, po meni to je predanost, iskrenost i čista duša.
Da objasnim, predanost i iskrenost je svima poznata ali je neki ne koriste često, dok čista duša, kako ja to shvatam, predstavlja biće koje sebi priznaje greške i ne sakriva se iza "dobrih namera"!
Ako pitam DA LI MOŽEŠ TO (uz obavezno objašnjenje ŠTA, KAKO, KOLIKO I KADA)? I ako je odgovor "MOGU!" ne vidim zašto u daljoj komunikaciji dvoje ljudi postoje rečenice "Nisam baš tada bio/bila tu", "sad sam baš hteo/htela" to da uradim, ", "oooo pa to je mnogo više nego što sam ja zamislio/zamislila), "pa, sada ništa nema zanimljivo, čekaj kada to krene..aha"

 Čovek vlada svojim rečima dok ih ne izgovori ...

Traganje za izgovorima može postati strast, pa i manija. Lov na izgovore je zavodljivo iskušenje jer je izgovore, čak i prividno opravdane, uvek moguće naći. I to sijaset.

 Ništa lakše nego zaključiti - sada ne mogu da to uradim zbog toga i toga. Zaista ništa lakše. Ali od izgovora stvarne koristi ni za koga nema.

Mrzim ljude koji se bave nekim sporednim i nevažnim stvarima kojima  pridaju značaj kakav ne zaslužuju i hitnost kakvu nemaju. Ili u nedogled odlažu ono što treba učiniti.

...E kada postane jasno da od dogovora nema ništa, onda je neko drugi kriv, i opet na red dolaze izgovori, a vreme prolazi.

Dok svi znamo da je prošlost jedino što se nikada ne može vratiti, mnogi troše i svoje i tuđe vreme uzalud!

I tako dođoh do "dobrih namera".

Od ovog trenutka, čovek, neodgovoran, koji je mesecima zavlačio i pokušavao da se izmigolji iz NATURENOG MU POSLA, smatra i to OPRAVDANO, da deo koji nije uradio kako se dogovorio nije ni važan jer je on/ona, uvek bio na strani osobe koja i nije baš za pohvalu jer traži od ljudi da rade ono za čega su plaćeni (Ovaj deo onima koji ne shvataju odgovornost, opet neće biti jasan), nije zatvorio vrata dupetom a MOGAO JE I TE KAKO DA BUDE LOŠ!

Izgubljeno vreme!

Savet:Bežite od dobrih ljudi, koji vam za DŽ urade po neku sitnicu, skuvaju vam ponekad kafu, odnesu smeće (iako ga oni nisu napravili!) i ponekad urade i nešto kao što je humani gest "BIO SAM NA TVOJOJ STRANI A MOGAO SAM DA NE BUDEM"

DRUGA VRSTA NERADNIKA - ODMAH VIDLJIVA PA NE MOŽEŠ DA VERUJEŠ DA JE ISTINA!

O ovom malom čoveku ne treba puno pisati.Sposaban je da radi samo lake poslove, kratko vreme. Stalno bolestan, bolesti se uvek vuku iz mladosti i jednom u dva meseca se dešava kulminacija koja traje 20 dana bolovanja. I tako dok budale ne shvate...!!! Njemu dobro :)

U čekaonici ordinacije "Zdrava hrana"

         Moji doživljaji iz ordinacije zdrave hrane, nikada, ama baš nikada nisu prijatni. Uvek nas ima najmanje pet u čekaonici, uglavnom su to žene, možda se nekada u čekaonici nađe i neki predstavnik jaček pola, ali retko.

U ordinaciji je uvek potpuna tišina i tačno svaka od nas zna o čemu ona druga trenutno razmišlja: "Da li i dalje da čekam, ili da odustanem? Bolje da sačekam, sutra će ovde biti ista situacija, ili bilo koji drugi dan da odaberem, isto. Sačekaću."

A ispred mene je redovno, žena srednjih godina, onako malo punija, koja kupuje "odoka" zdrav obrok, i to verovatno prvi jutarnji ili kasnovečernji, onaj kad ste najgladniji. Ona kupuje, 20 grama grožđica, 50 grama suncukreta, 20 grama onoga plus ovoga, ne znam šta je većina od naručenih namernica, ali vidim da sve ide u jednu kesu, providnu. Sve su to zdrave sitnice koje se kupuju od 20 do 50 grama, na mericu, a ona (vidi se po izrazu njenog lica) definitivno zna da će od ovog obroka svoje zdravlje dovesti na zavidan nivo.
Ove žene strpljivo čekaju laganu šetnju žene trgovca (popularno trgovkinja) i uvek imaju svoj mali ritual. Kupuju za komšinicu jer komšinica zna koliko se dugo čeka, prvo naruče za sebe, 20 grama onoga pa ovoga... I onda krenu sa istim spiskom namernica ispočetka, za komšinicu.

A na kraju, uvek zatraže još samo pet bananica pride. Pa šta? I to je u paketu zdravog obroka! Bože moj, da se zasladi.
Ovakva mušterija doda mi 20 minuta čekanja, i nisam sigurna zašto je uvek tu baš kada ja uđem u prodavnicu (ordinaciju) zdrave hrane.

Savet nemam, ali primetila sam da oko 16.00 sati, gazdarica odluči da je u prodavnici dovoljan samo jedan trgovac, koji uglavnom ima vremena na pretek i nije joj važno koliko čekam. Možda misli "Ovi koji dolaze posle 4 popodne sigurno imaju vremena da čekaju!".

Da se ne zavaravate, nije neka razlika ni kada su tu dve radnice jer jedna obavezno ima nešto da meri, upisuje šifre, trčka po prodavnici, dok druga strpljivo, lagano kucka i meri porudžbine. Ako je tu slučajno i "gazdarica", ona je obavezno zauzeta razgovorom na telefonu ili samo bulji u prazno. Težak je to posao...

I za kraj, da znate, ako još niste bili u ovoj ordinaciji, osim što dugo čekate, ovde je i potpuna tišina, nema muzike, jer "gazdarica" ne želi da njena mušterija dok čeka,  ne uživa u potpunoj tišini i dugom redu ordinacije zdrave hrane. Uostalom i slušanje muzike mora da se plati, u ovom slučaju to bi platila ona.