Moji doživljaji iz ordinacije zdrave hrane, nikada, ama baš nikada nisu prijatni. Uvek nas ima najmanje pet u čekaonici, uglavnom su to žene, možda se nekada u čekaonici nađe i neki predstavnik jaček pola, ali retko.
U ordinaciji je uvek potpuna tišina i tačno svaka od nas zna o čemu ona druga trenutno razmišlja: "Da li i dalje da čekam, ili da odustanem? Bolje da sačekam, sutra će ovde biti ista situacija, ili bilo koji drugi dan da odaberem, isto. Sačekaću."
A ispred mene je redovno, žena srednjih godina, onako malo punija, koja kupuje "odoka" zdrav obrok, i to verovatno prvi jutarnji ili kasnovečernji, onaj kad ste najgladniji. Ona kupuje, 20 grama grožđica, 50 grama suncukreta, 20 grama onoga plus ovoga, ne znam šta je većina od naručenih namernica, ali vidim da sve ide u jednu kesu, providnu. Sve su to zdrave sitnice koje se kupuju od 20 do 50 grama, na mericu, a ona (vidi se po izrazu njenog lica) definitivno zna da će od ovog obroka svoje zdravlje dovesti na zavidan nivo.
Ove žene strpljivo čekaju laganu šetnju žene trgovca (popularno trgovkinja) i uvek imaju svoj mali ritual. Kupuju za komšinicu jer komšinica zna koliko se dugo čeka, prvo naruče za sebe, 20 grama onoga pa ovoga... I onda krenu sa istim spiskom namernica ispočetka, za komšinicu.
A na kraju, uvek zatraže još samo pet bananica pride. Pa šta? I to je u paketu zdravog obroka! Bože moj, da se zasladi.
Ovakva mušterija doda mi 20 minuta čekanja, i nisam sigurna zašto je uvek tu baš kada ja uđem u prodavnicu (ordinaciju) zdrave hrane.
Savet nemam, ali primetila sam da oko 16.00 sati, gazdarica odluči da je u prodavnici dovoljan samo jedan trgovac, koji uglavnom ima vremena na pretek i nije joj važno koliko čekam. Možda misli "Ovi koji dolaze posle 4 popodne sigurno imaju vremena da čekaju!".
Da se ne zavaravate, nije neka razlika ni kada su tu dve radnice jer jedna obavezno ima nešto da meri, upisuje šifre, trčka po prodavnici, dok druga strpljivo, lagano kucka i meri porudžbine. Ako je tu slučajno i "gazdarica", ona je obavezno zauzeta razgovorom na telefonu ili samo bulji u prazno. Težak je to posao...
I za kraj, da znate, ako još niste bili u ovoj ordinaciji, osim što dugo čekate, ovde je i potpuna tišina, nema muzike, jer "gazdarica" ne želi da njena mušterija dok čeka, ne uživa u potpunoj tišini i dugom redu ordinacije zdrave hrane. Uostalom i slušanje muzike mora da se plati, u ovom slučaju to bi platila ona.
U ordinaciji je uvek potpuna tišina i tačno svaka od nas zna o čemu ona druga trenutno razmišlja: "Da li i dalje da čekam, ili da odustanem? Bolje da sačekam, sutra će ovde biti ista situacija, ili bilo koji drugi dan da odaberem, isto. Sačekaću."
A ispred mene je redovno, žena srednjih godina, onako malo punija, koja kupuje "odoka" zdrav obrok, i to verovatno prvi jutarnji ili kasnovečernji, onaj kad ste najgladniji. Ona kupuje, 20 grama grožđica, 50 grama suncukreta, 20 grama onoga plus ovoga, ne znam šta je većina od naručenih namernica, ali vidim da sve ide u jednu kesu, providnu. Sve su to zdrave sitnice koje se kupuju od 20 do 50 grama, na mericu, a ona (vidi se po izrazu njenog lica) definitivno zna da će od ovog obroka svoje zdravlje dovesti na zavidan nivo.
Ove žene strpljivo čekaju laganu šetnju žene trgovca (popularno trgovkinja) i uvek imaju svoj mali ritual. Kupuju za komšinicu jer komšinica zna koliko se dugo čeka, prvo naruče za sebe, 20 grama onoga pa ovoga... I onda krenu sa istim spiskom namernica ispočetka, za komšinicu.
A na kraju, uvek zatraže još samo pet bananica pride. Pa šta? I to je u paketu zdravog obroka! Bože moj, da se zasladi.
Ovakva mušterija doda mi 20 minuta čekanja, i nisam sigurna zašto je uvek tu baš kada ja uđem u prodavnicu (ordinaciju) zdrave hrane.
Savet nemam, ali primetila sam da oko 16.00 sati, gazdarica odluči da je u prodavnici dovoljan samo jedan trgovac, koji uglavnom ima vremena na pretek i nije joj važno koliko čekam. Možda misli "Ovi koji dolaze posle 4 popodne sigurno imaju vremena da čekaju!".
Da se ne zavaravate, nije neka razlika ni kada su tu dve radnice jer jedna obavezno ima nešto da meri, upisuje šifre, trčka po prodavnici, dok druga strpljivo, lagano kucka i meri porudžbine. Ako je tu slučajno i "gazdarica", ona je obavezno zauzeta razgovorom na telefonu ili samo bulji u prazno. Težak je to posao...
I za kraj, da znate, ako još niste bili u ovoj ordinaciji, osim što dugo čekate, ovde je i potpuna tišina, nema muzike, jer "gazdarica" ne želi da njena mušterija dok čeka, ne uživa u potpunoj tišini i dugom redu ordinacije zdrave hrane. Uostalom i slušanje muzike mora da se plati, u ovom slučaju to bi platila ona.
